Stefan Jugović ima to zadovoljstvo da predaje na jedinom smeru u novosadskim srednjim školama koji obuhvata – umetnost. Scenske, audio i vizuelne umetnosti svake godine privlače sve veći broj učenika, što je jedna od potvrda da se radi o i te kako potrebnoj inovaciji u formalnom obrazovanju u našoj zemlji. Čuvena Lazina gimnazija, koja je odavno poznata po svom pozorištu i s njim povezanim aktivnostima, uključila je odnedavno i ovaj smer u redovan školski program.

Glumac Stefan Jugović govori o iskustvu u radu sa srednjoškolcima koji, svojim stvaralaštvom i načinom na koji mu pristupaju, mogu biti dobar uzor i primer prave umetničke prakse i onim starijim generacijama. Jugovića ćemo bliže upoznati na predstojećem Novi Sad film festivalu kao selektora u okviru takmičarske selekcije srednjoškolskog filma, te smo ovim povodom sa njim porazgovarali o značaju kako novih školskih pristupa, tako i novih događaja poput predstojećeg festivala, koji mladima otvaraju put ka internacionalnoj razmeni znanja i iskustava sa kolegama sa različitih krajeva sveta.

Gimnazija „Laza Kostić” jedina u Novom Sadu nudi smer namenjen scenskim, audio i vizuelnim umetnostima – koliki je odziv učenika i u kojoj meri je izazovan rad sa srednjoškolcima?

Odziv je svake godine sve veći i veći. Drago mi је da su smer i sama gimnazija na dobrom glasu. Nadam se da ćemo nastaviti tim putem. Rad sa srednjoškolcima je za mene novina, s obzirom na to da sam počeo da radim pre godinu dana. Učenici su puni vedrog duha i elana za rad, i uvek spremni za kvalitetan razgovor. Najizazovniji deo je generacijski jaz koji je primetan, ali ako se priča „istim jezikom”, svaka barijera je savladiva.

Zašto je za Novi Sad značajan ovakav iskorak u sistemu formalnog obrazovanja i da li je, po tvom mišljenju, potrebno proširiti ovakve inicijative i na druge škole?

Novi Sad je oduvek predstavljao grad različitosti, šarоlikosti i kulturne inicijative stoga je prirodno da on pruži i novitete u obrazovanju. Smer za učenike sa posebnim sposobnostima za scensku i audio-vizuelnu umetnost zasigurno pruža širinu u vidicima mladih ljudi. Ovaj smer za sada postoji u nekoliko gradova u Srbiji. Smatram da bi najpre trebalo proširiti smer u gradovima širom naše zemlje, pa tek onda u druge škole tamo gde je već zaživeo.

Naći ćeš se u ulozi selektora srednjoškolskog filma na Novi Sad film festivalu – šta je ono što zapažaš kao karakteristično za stvaralaštvo ovog uzrasta, koje teme okupiraju srednjoškolce i da li postoji nešto u njihovom radu što smatraš da bi moglo biti uzor i starijim kolegama?

Najdragocenija stvar koju sam primetio u njihovom stvaralaštvu je sloboda. Sloboda u izražavanju, bez predrasuda, bez podela… Mislim da je to ono što bi moglo da bude uzor svima. Teme koje ih okupiraju jesu one koje ih interesuju individualno, tako da nema neke univerzalne. U radu sa svojim učenicima, dakle, to je zaključak na malom uzorku, jeste da ih možda najviše intrigira ono što im je neopipljivo, strano. Rekao bih da je to karakteristika srednjoškolskog uzrasta.

Novi Sad film festival posvećen je internacionalnoj saradnji i razmeni iskustava na međunarodnom nivou, dok mladi reditelji iz celog sveta čine značajan deo programa. Koji su, po tvom mišljenju, najveći problemi s kojima se reditelji susreću na početku karijere i u kojoj meri su događaji poput ovog festivala njima značajni?

Mislim da je ovaj festival prostor u kojem mladi reditelji i nama, i svetu mogu da pokažu svoj talenat i zanat koji su ispekli. Prostor u kojem će dobiti šansu. U pogledu poteškoća s kojima se susreću, mogu da kažem da su upravo festivali kao što je Novi Sad film festival pravo rešenje, jer svako može da doživi svojih pet minuta i da dobije uvid u iskustva i prakse koji dolaze iz drugih zemalja.