U vreme kada je pokretan jedan od značajnih festivala u nekadašnjoj SFRJ, koji će za par godina slaviti pedeseti rođendan, dakle, ima tome podosta godina, u medijima su se, svako malo, pojavljivali tekstovi čija se suština svodila na pitanje „Imamo li mnogo filmskih festivala? Treba li nam još jedan?“ A tada je u velikoj Jugoslaviji bilo jedva desetak filmskih manifestacija sa jasno profilisanom koncepcijom filmskog festivala.
Pokretač te manifestacije, već iziritiran zajedljivim primedbama o nečemu što još nije ni zaživelo, odgovarajući na gore pomenuto pitanje, odgovorio je: „Mnogo je samo kada biju!“
Time je zapušio usta mnogima i, što je važnije, bila je to proročanska rečenica. Sada, u novim državama, nastalim raspadom SFRJ imamo više stotina filmskih festivala. I nije ih mnogo. I pokreću se novi. Bilo ih mnogo ili ne oni su, svaki na svoj način doprineli afirmaciji kinematografija u kojima obitavaju, dali podršku njihovom razvoju, učinili da ona,kinematografija, takva kakva jeste, zaboravi na mnoge probleme koji je prate. U korpusu takvih manifestacija treba sagledati i novopokrenuti Novi Sad film festival.
O kulturnoj tradiciji Novog Sada ne treba trošiti reči u ovom kratkom tekstu. Drugi po velični grad u Srbiji bio je, tu nedavno, i Evropska prestonica kulture. Imao je i ima Novi Sad filmske festivale. Nekada Novosadsku Arenu, Cinema City, bio je domaćin prvom i jedinom Nacionalnom filmskom festivalu, godine tradicije iza sebe imaju Filmski front, Euro In, nešto manje godina broje Novo kulturno naselje, Karlovci film festival i Obnova. Po sećanju, na prvu loptu, neko je sigurno preskočen.
Naslanjajući se na tu bogatu tradiciju, od ove godine pozicionira se Novi Sad film festival, profilisan u svom glavnom programu kao međunarodni takmičarski festival. To, dakako, nije ništa novo, ima takvih festivala u svetu pa i kod nas ali, vraćajući se na početnu tezu da festivala nikad nije mnogo, ulazimo u ovaj projekat otvorenog srca i čiste duše sa idejom da on bude, koliko ogledalo samog grada koji je bezrezervno stao iza njega, toliko i nova mogućnost da se, široko postavljenim programskim sadržajima da novi impuls domaćoj kinematografiji, da se uspostave novi mostovi koji će nas, pored onih koji vekovima traju, povezati sa bližom i daljom „braćom po filmu”.
Koncepcija internacionalnog filmskog festivala otvara mogućnosti da raznoliki sadržaji, od entuzijastičnih srednjoškolskih filmova do velikih koprodukcionih filmova već etabliranih autora nađu svoje mesto u programu, da kroz radionice svet dođe u Novi Sad ali i da Novi Sad pokaže svetu šta ima u domenu sedme umetnosti. Posebnu pažnju NSFF posvetiće industri programu kroz koji će se, već od ove godine, aktivno uključiti u sufinansiranje projekata u razvoju ali taj segment festivala iskoristiti i za promociju Novog Sada kao zanimljive destinacije za svekolike filmske poslenike.
Ovaj „novi” festival dešava se na početku jeseni i treba ga tumačiti kao pilot projekat, kao najavu za nešto što ima potencijal da preraste u godišnju manifestaciju kroz koju će grad će biti pretvoren u veliko filmsko platno na kojem se brišu granice između onih koji prave film i onih koji ga gledaju, vreme u kome će „velike iluzije” biti na dohvat ruke u svakom kutku Novog Sada.
Ovogodišnjim festivalom pravimo prvi korak ka tome.