Glavni akteri Industry panela u okviru prvog Novi Sad film festivala jesu dobro poznata imena u oblastima gejminga i animacije, Ivica Milarić i Vukašin Šoć.

Ovaj dvojac će biti zadužen za diskusije koje otvaraju zanimljiva pitanja o razvoju IT industrije u Novom Sadu, a koji je rezultirao i velikim brojem gejming kompanija sa uporištem u ovom gradu.

Zašto su video-igre više od zabave, na koji način se prelivaju u sve nijanse umetničkih dela, koliko je sam film podložan gejmerskim elementima i obrnuto, kao i kakva je budućnost mladih u pogledu profesionalnog bavljenja novim medijima, neke su od zanimljivosti koje nam otkrivaju Ivica i Vukašin dok idemo u susret novom filmskom festivalu u Novom Sadu.

Vukašine, s obzirom na desetogodišnje iskustvo u gejmingu, kako posmatraš trenutnu ekspanziju ove oblasti u odnosu na svoje početke i zašto je baš Novi Sad plodno tle za razvoj gejming industrije?

Deset godina iskustva u bilo kojoj industriji zvučni baš pompezno, veteranski, ali s obzirom na to da je industrija video-igara u konstantom razvoju, i da ne bira pravac, posmatram je sa velikim uzbuđenjem i širom otvorenih očiju. Početke možemo da sagledamo, i da se vodimo istorijom video-igara, ali budućnost još uvek ne vidimo, te se zaista radujem svim novinama koje nam tek stižu. Što se tiče mog rodnog grada, smatram da je ključ u zajednici koja se gradila godinama i u velikom broju kompanija koje na različite načine pružaju podršku svim kreativcima koji žele da se oprobaju u nekoj od šarenih grana industrije video-igara i industrije zabave!

Ivice, kako je došlo do toga da se kao diplomirani psiholog sa radnim iskustvom preorijentišeš na digitalne medije i da li se može govoriti o spajanju ove dve oblasti tokom tvoje karijere?

Gotovo od početka studija psihologije, ja sam radio i školovao se u raznim dodatnim oblastima. Kao apsolvent na Filozofskom fakultetu, 2006. godine sam dobio priliku da završim kurs novinarstva na Novosadskoj novinarskoj školi. Nakon toga sam radio na radio-stanicama i unutar TV emisija, a sve vreme sam pisao i objavljivao prozu. Kada sam 2014. godine dobio šansu da radim unutar industrije zabave kao narativni dizajner video-igara, spoj svih tih elemenata je došao više nego prirodno. Činjenica da sam igrao video-igre od početka osnovne škole, takođe je samo doprinela ovoj profesionalnoj evoluciji.

S obzirom na to da ste zaposleni na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, u kojoj meri je razvoj video-igara i digitalnih medija praćen porastom interesovanja studenata? Koje mogućnosti mladima otvaraju ovakvi smerovi na Akademiji kada je u pitanju njihov budući profesionalni razvoj?

Ivica: Mogućnosti za školovanje na studijskim programima Akademije umetnosti u Novom Sadu su u stalnom rastu, to je jedan od osnovnih principa naše obrazovne institucije. Akademija ima i kapacitet i privilegiju da prati razvoj globalnih domena umetnosti i pruža šanse studentima da se unutar njih obrazuju i specijalizuju. Smerovi kao što su Animacija i specijalni efekti i Dizajn video-igara primer su ovog pristupa, jer kroz njih studenti dobijaju mogućnost da se formiraju kao umetnici, ali isto tako i da dobiju sposobnosti i znanja da se uključe u industriju zabave na lokalnom i međunarodnom nivou.

Vukašin: Akademija umetnosti u Novom Sadu je svakako poznata kao institucija koja pažljivo osluškuje potrebe studenata, ali i industrije. To sam prepoznao još kao student, a sada, sa „one strane katedre”, to mogu i da potvrdim! Smerovi vezani za razvoj video-igara, animacije i vizuelnih efekata, digitalnih medija, pružaju studentima širok spektar mogućnosti za profesionalni razvoj u dinamičnoj i brzorastućoj industriji, omogućavaju im da spoje svoju kreativnost sa tehnološkim veštinama i otvore vrata za različite karijere u ovim inovativnim oblastima.

Vukašine, s obzirom na to da si kao scenarista deo vodećeg ILBE studija za animaciju, šta smatraš najvećim izazovima pri radu u velikoj kompaniji koja se pritom obraća najmlađoj publici?

Rad sa najmlađom publikom zahteva posebne veštine komunikacije kako bi se poruka uspešno prenela i bila prihvaćena, jer su njihovi standardi veoma visoki. To sam shvatio kada sam postao roditelj. Sa druge strane, nema lepšeg osećaja kada kroz zabavan i edukativan sadržaj otvorite neka nova pitanja i stvarate sebi nove izazove da na ista što bolje odgovorite!

Ivice, ti si pre desetak godina kreirao aplikaciju Premotaj roman koja je omogućila posebnu interakciju čitaocima tvog dela – u kojoj meri su sam roman, odnosno književnost, koji zahtevaju određeno vreme pri recepciji, podložni novim tehnologijama i da li misliš da im donekle i dalje odolevaju?

Aplikacija Premotaj roman, koja je nastala, pre svega, usled ogromnog zalaganja i truda mog prijatelja Adama Geza, on je programer koji je aplikaciju i stvorio, dok sam ja pisao sam tekst, jeste na kraju i pokušaj da se pokaže da forma evoluira i da je i dalje jednako bitna koliko i sadržaj. Sve umetnosti koje nastanu postoje zauvek, samo se menjaju, rastu ili gube na široj popularnosti. To je uobičajen trend koji se nastavlja – ovde nema gubitnika, niti pobednika, samo stalna potreba za rastom i promenom, što je univerzalna potreba svega što je na bilo koji način „živo”.

Imaćemo priliku da vas čujemo kao moderatore panela na prvom Novi Sad film festivalu –koje teme ćete otvoriti ovom prilikom i šta je njihov cilj?

Ivica: Moja nada jeste da ćemo, pre svega, pomoći sjajnim projektima da dobiju malo više pažnje, a time i da ćemo zajedno uspeti da pomognemo festivalu da se ustanovi kao nov i vredan dodatak na mapi domaće industrije zabave. Time želimo da ovaj grad i državu prikažemo kao mesto gde se stvaraju neverovatna umetnička dela.

Vukašin: Želimo da pružimo priliku kreativnim ljudima iz industrije da predstave svoje projekte, da još više ojačamo zajednicu, povežemo manje studije sa velikim igračima, i da kroz ovaj festival glasno kažemo da je Novi Sad mesto u kojem se rađaju sjajne ideje i nastaju velika umetnička dela!

Pošto ste se i sami oprobali u filmskoj industriji, kako objašnjavate vezu između filma i gejminga, u kojoj meri postoji međusobni uticaj?

Ivica: Kako vreme prolazi, mislim da granica između ovih polja umetnosti postaje sve fluidnija, kao i da je to sjajna stvar. Tome doprinosi i razvoj tehnologija, ali najviše pristup modernih umetnika ovim poljima bez potrebe da se samoograničavaju. Film, video-igra, interakivni film, narativna video-igra, interaktivno kinematografsko iskustvo, sadržaji virtuelne realnosti – sve su to hibridne forme koje su već ustanovljene. Verujem da će nastavak te fuzije pružiti sjajne rezultate i oblike umetničkog izražaja koje danas ne možemo ni da pojmimo.

Vukašin: Iako oba medija pripadaju istoj industriji, industriji zabave, lično volim da kažem da su video-igre jedini medij koji nas stavlja u cipele glavnog aktera, dakle od posmatrača do igrača, aktivnog učesnika. Međutim, čini mi se da kroz tehnološki razvoj i napredak, polako brišemo tu liniju te da nas inovacije na ovom polju tek čekaju. Što se tiče međusobnog uticaja, odavno smo svedoci da i kroz film, i kroz video-igre, tehnološki napredak konstantno otvara nove mogućnosti i menja način pripovedanja te na oba polja vidimo sjajne rezultate. Na kraju, kada su u pitanju i video-igre, i filmovi, uvek se možemo vratiti klasicima, međutim, niko ne ostaje ravnodušan na inovacije koje nas nekako još više uvuku u taj magični krug, bez obzira na to da li u rukama držimo džojstik ili kokice.

Foto: V. Veličković