Do poslednjeg daha (fr. À bout de souffle) bio je prvi dugometražni rad Žan-Lika Godara i jedan od najranijih, najuticajnijh filmova Francuskog Novog talasa. Film je privukao veliku pažnju zbog smelog vizuelnog stila i inovativne upotrebe džamp-kata (jump-cut).

Režija Žan-Lik Godar
Scenario Žan-Lik Godar
Producent Žorž de Burgja
Glavne uloge Žan-Pol Belmondo, Džin Siberg
Muzika Marsijal Solal
Fotografija Raul Kotar
Montaža Sesil de Kužis, Lila Herman
Distribucija UGC; StudioCanal
Godina 1960.
Trajanje 90 minuta
Zemlja Francuska
Jezik Francuski, engleski
Žanr Krimi-drama

Sinopsis

Mišel je mladi sitni kriminalac koji sebe modelira kao filmsku ličnost Hemfrija Bogarta. Nakon krađe automobila u Marseju, Mišel upuca policajca koji ga je pratio na seoskom putu. Bez prebijene pare i u bekstvu od policije, on se okreće svojoj američkoj devojci Patrisiji, studentu i novinaru, koja prodaje Njujork Herald Tribjun na ulicama Pariza.

Ne znajući da ga juri policija, Patrisija ga nesvesno krije u svom stanu, Mišel istovremeno pokušava da je zavede i ubedi da pobegne sa njim u Italiju sa njenim novcem. U jednom trenutku Patrisija kaže da je trudna sa njegovim detetom, a ubrzo, tokom policijskog ispitivanja, saznaje da je Mišel u bekstvu.

Na kraju, ona ga i izdaje, ali pre dolaska policije mu priznaje šta je uradila. On je donekle prihvatio da će otići u zatvor, i ne pokušava da pobegne u prvi mah, međutim u trenutku se predomisli i policija ga usteli na ulici; uspeva da otrči niz ulicu ali ubrzo pada i umire.

Mišelova scena smrti u filmu Do poslednjeg daha jedna je od najlendarnijih scena, ali finalne rečenice dijaloga su izvor nekih zabuna za publiku sa engleskog govornog područja. U nekim prevodima, nejasno je da li Mišel osuđuje Patrisiju, ili alternativno osuđuje svet u celini.

*Film je titlovan na engleskom jeziku.