Argentinski reditelj i scenarista Agustin Karbonere prvi put je posetio Novi Sad u okviru Novi Sad film festivala, gde se pokazalo da su njegove simpatije prema Novosađanima i samom gradu – obostrane. El Santo je osvojio nagradu publike, što je prvi put, nakon niza nagrada, da mu se dodeljuje priznanje gledalaca, zbog čega je reditelj naročito ponosan.

Utisci koje je poneo sa prvog festivalskog izdanja, kako sam ističe, govore u prilog da se radi o budućem velikom festivalu, dok naročit značaj daje ljudima koje je u našem gradu upoznao. Sa Agustinom smo porazgovarali o onim finesama koje razlikuju dobre od loših filmova, o ključnim stvarima u stvaralačkom procesu, ali i o rediteljevim planovima za budućnost, za koje se nada da će uključiti i naredni Novi Sad film festival.

Tvoj film osvojio je nagradu publike na nedavno završenom Novi Sad film festivalu – zbog čega je ova nagrada za tebe značajna i šta misliš, šta je ključ uspeha filma El Santo, s obzirom na to da si do sada osvojio brojne nagrade?

Nikada pre nismo osvojili nagradu publike, a veoma sam to priželjkivao jer stvaram filmove upravo kako bih komunicirao sa ljudima različitih interesovanja i iz različitih kultura. Osvojiti nagradu publike u zemlji drugačijoj od moje, ali koje istovremeno imaju i mnogo toga zajedničkog, više je nego zadovoljavajuće. To je bio snažan znak da film ostvaruje dijalog sa ljudima različitih kultura i profila. Filmovi koji su bili u konkurenciji su takođe sjajni, svi su mi se dopali. Na primer, litvanski horor Pensive. Da budem iskren, nisam ljubitelj ovog žanra, ali kada sam pogledao film, bio sam zadivljen. Svi filmovi su bili odlični.

El Santo je tvoj debitantski dugometražni igrani film – koliko je zahtevan rad na prvom filmu i kako je tekao proces od ideje do njegove realizacije?

Naravno, bilo je jako zahtevno raditi na filmu jer se mnogo truda i novca ulaže u snimanje nezavisnog filma, ali je, zaista, i vredno toga. Divan je osećaj kada se taj trud primeti. To je najveća nagrada. U našem slučaju, svaki detalj je tekao glatko zahvaljujući jakom timu koji smo oformili sa Evom. Bilo je to jedno jako lepo iskustvo.  

Kažu da je za dobro pisanje neophodno mnogo čitanja, a kakva je situacija sa režiranjem filma – šta je to potrebno reditelju napravio kvalitetan i umetnički vredan film?

Mislim da je za viziju filma jako važno da budemo iskreni. Naravno, ima mnogo izvora inspiracije, ali najvažnija je iskrenost. I to ne iskrenost u moralnom smislu, već na nekom dubljem nivou, u pokušaju da se istraže najdublja i najmračnija osećanja. Mislim da je to poput virusa, takvim pristupom zaražavaš ljude s kojima radiš. Ukoliko po svaku cenu pokušavaš da budeš izuzetan, smatram da nije važno da li si gledao mnogo filmova, mnogo čitao, ili si iskusan u radu sa glumcima – to neće biti dobar film. Moj drugi savet je da bi trebalo snimati što više, jer snimanje filma je jezik koji se mora razumeti i vežbati. Čak i ako na kraju film ne ispadne dobar, odnosno, upravo zato – trebalo bi snimati.

Kakve utiske si poneo iz Novog Sada i kako ocenjuješ potencijal samog Novi Sad film festivala, uzimajući u obzir da je ovo njegovo prvo izdanje?

Zadivljen sam. Biće to veoma značajan festival, siguran sam, jer su ljudi koji su ga pokrenuli i koji rade na njemu veoma strastveni. S obzirom na to da je reč o prvom izdanju, filmska selekcija je bila veoma jaka, raznolika i visokog kvaliteta. Što se tiče samog grada, smatram ga savršenim. Ima bogatu istoriju i modernost, u odličnoj meri za filmski festival. Osim toga, ima lepe i druželjubive ljude.

U digitalnoj eri u kojoj živimo, u čemu je značaj ovakvih festivala i, uopšte, ličnog upoznavanja i kontakta sa ljudima – šta vama, kao profesionalcima, donose ovakva okupljanja?

Ovakvi festivali su najznačajniji i ključni za očuvanje velikih ostvarenja. To je otpor koji nam je potreban protiv algoritamskog sadržaja. Na Novi Sad film festivalu upoznao sam interesantne ljude. Izdvojio bih Nikolu Spasića i njegov izvanredan film Kristina i scenaristkinju Nikolinog filma, Milanku Gvoić, koji su bili veoma inspirativni za mene.

Za kraj, da li bi nam otkrio neke svoje profesionalne planove i želje za budućnost?

Sa Evom Padro, najboljom producentkinjom na svetu, pripremamo novi film koji je deliričan, ali veoma nam se dopada. Deo je filmske trilogije, čiji je prvi deo bio upravo Svetac. Zajedničko za sva tri filma jeste da glavni likovi imaju neku vrstu dara. Sada počinjemo sa narednim filmom i, naravno, voleo bih da budem deo i narednog izdanja Novi Sad film festivala.

Foto: Vladimir Veličković